Podovi od plute Eko Podovi – Da se PRIRODA PRIRODI vrati

Eko Podovi – Da se PRIRODA PRIRODI vrati

0
Ekološki podovi od plute
Ekološki podovi od plute

Ekologija (od grčkih reči: οἶκος – dom, domaćinstvo, – λογία – nauka, proučavanje) jeste nauka koja se bavi proučavanjem životne sredine, odnosno živim organizmima, njihovom rasprostranjenošću i biološkim interakcijama između organizama i njihovog okruženja. Laička javnost često koristi ovaj pojam kao sinonim za zaštitu životne sredine, što nije ispravno, jer je zaštita životne sredine samo jedna od oblasti kojima se bavi ekologija.

I mi ćemo, kroz ovu priču, nastojati da damo svoj doprinos upravo ekološkim gledištem na meterijale od kojih se prave podovi, kao način podizanja svesti o očuvanju životne sredine. Ima još mnogo da se radi, ali činjenica je da je ekološka svest svake godine veća, pa čak I u zemljama u kojima ekološki materijali nisu uslov za gradnju, a proizvođači podnih obloga, ipak žele da “idu u korak sa svetom”.

Zbog ove činjenice, istina je, da i u Srbiji, gde god da živite, možete napraviti ekološki pod ili takav kupiti od proivođača kojem je ova komponenta jednako važna kao I vama. Dakle, možemo reći da ekologija polako prestaje da bude trend i postaje imperativ. Drveta je sve manje na planeti, a potreba za njim je sve veća uprkos brojnim veštačkim materijalima koji teže da ga zamene. Kako pomiriti te dve krajnosti i naći rešenje za sve one koji, ipak, žele da drvenim podom oplemene svoj prostor i učine ga zdravijim i ugodnijim za stanovanje ili rad? Odgovor leži u brzo obnovljivim izvorima.

Eko aspekt u enterijeru

U skladu sa zelenim zahtevima rastući trend na tržištu je reciklirano drvo, odnosno pod koji je spašen iz nekog starog objekta, čak često i seoskih objekata, štala i pomoćnih prostorija a zatim obrađen tako da započne novi život u nekom novom domu. Dalje, nesumnjivo najekološkiji podovi su napravljeni od plute.

Ekološki podovi od plutanih čepova
Ekološki podovi od plutanih čepova

PLUTA

Pluta se dobija iz kore hrasta plutavca pri čemu se drvo ne mora poseći, već se kora samo obreže, a drvo nastavlja svoj život. Svakih osam godina drvo je ponovo spremno za skidanje kore. Podovi napravljeni od plute imaju izuzetna svojstva budući da je pluta odličan zvučni i toplotni izolator čime se smanjuje potrošnja energije potrebne za grejanje zimi, odnosno hlađenje leti. Pored toga, pluta je trajno elastična što blagotvorno utiče na zdravlje, antimikotična je, antibakterijska, antistatička, ne napadaju je termiti, topla je i prijatna na dodir. Pluta, kao materijal, može se koristiti i za oblaganje zidova čime se takođe povećava energetska efikasnost.

Ekološki podovi od plute
Ekološki podovi od plute

BAMBUS

Bambus se kao građevinski materijal koristi od davnina na dalekom istoku. Poslednjih godina i kod nas su sve više u upotrebi parketi napravljeni od bambusa. Budući da bambus spada u porodicu trava, a ne drveća, i da raste izuzetno brzo te za svega nekoliko godina dostiže punu zrelost za seču to ga čini brzo obnovljivim materijalom koji ima odlična svojstva: ne truli lako, može se termički i mehanički obrađivati, a po tvrdoći je visoko na Brinelovoj skali sa čak 4,7 brinela (hrast, poređenja radi, ima tvrdoću od 3,7 brinela). U vidu parketa, pojavljuje se sa horizontalnim ili vertikalnim slogom, odnosno, može biti u natur boji ili karboniziran (termički obrađen) čime se prirodnim putem, bez upotrebe štetnih supstanci, dobija tamnija boja.

VIŠESLOJNI DRVENI POD

Najveću revoluciju u svetu drvenih podova izazvala je pojava višeslojnih gotovih parketa. Ono što ih čini neosporno ekološkim je njihov sastav. Naime, samo završni sloj se izrađuje od plemenitih vrsta drveta u debljini od 4 mm ili više, dok se ostatak pravi od mekših vrsta drveta.

Data komerc d.o.o. - Drveni podovi
Foto: Data komerc d.o.o. – Drveni podovi

Kod završnih obrada važno je skrenuti pažnju na značaj sastava materijala kojima se ovi podovi obrađuju. Lakovi se izrađuju na vodenoj bazi što smanjuje emisiju štetnih formaldehida. Ulja koja se koriste za uljenje prave se najvećim delom na bazi lanenog ulja u koje se mogu dodavati različiti pigmenti, takođe prirodnog porekla. Za prostore sa povećanom vlagom često se koristi tikovo ulje. Za voskiranje se uglavnom koristi prirodni, pčelinji vosak.

Kako da podovi “napolju” budu ekološki?

Ovo je najteže pitanje od svih. Gradovi, naročito metropole koje rapidno niču u celom svetu, su ništa drugo do betonsko pronstranstvo kojem se ne vidi kraj. I bilo bi dobro da je sve to što oko nas vidimo, kamen, ali nije. Zašto nije? Ako zanemarimo to da je kamen prirodni materijal i da je on u tom smislu “eko friendly” varijanta, moramo da shvatimo da njegova nabavka nije uvek moguća, bez da ozbiljno oštetimo prirodne resurse širom sveta. Dakle, morala se naći adekvatna zamena. I ne samo zbog toga.

Stepenice - drvo
Stepenice – drvo

Odnos čoveka prema okolini pre industrijske i tehnološke revolucije i njenog daljeg prosperiteta bio je usmeren prilagođavanju čoveka prirodi i životu u harmoniji sa njom. Verovatno zbog te harmonije je i nastao najkorišćeniji, veštački materijal koji ima za zadatak da imitira kamen-Beton. Koristi se za pravljenje puteva, zgrada, temelja, mostova, „kamenih“ blokova itd. Prema podacima iz 2010. godine., proizvodnja betona je oko šest milijardi kubnih metara godišnje, što znači jedan kubni metar po glavi stanovnika planete. Narodna Republika Kina trenutno čini oko 40% svetske proizvodnje cementa.

Ugljen dioksid u proizvodnji betona i kako ga smanjiti?

Beton je kao građevinski materijal izuzetno resursno i energetski intenzivan proizvod, pa istraživači širom sveta dodavanjem alternativnih aditiva kao što su otpadne gume, staklo u prahu ili otpadni materijal iz fabrika papira, teže poboljšanju njegovih performansi, ali u većini slučajeva ti aditivi utiču negativno na konačan proizvod i smanjuju njegove performanse.

Emisije ugljen dioksida prilikom proizvodnje betona su direktno proporcijalne sadržaju cementa koji se koristi u betonu – 900 kilograma ugljen dioksida se emituje prilikom proizvodnje svake tone cementa. Jedan od razloga zašto su emisije ugljenika tako velike je zbog toga što cement mora da se zagreva do veoma visokih temperatura kako bi se formirao klinker.

Pod od betona
Pod od betona

Glavni krivac za ovo je alit (trikalcijum silikat – Ca3SiO5), mineral u betonu koji stvrdanjava u roku od nekoliko sati od izlivanja i stoga je odgovoran za veliki deo početne snage betona. Međutim, ovaj mineral mora da se zagreva do temperature od 1.500 stepeni Celzijusa u procesu formiranja klinkera.

Neka istraživanja pokazuju da alit može biti zamenjen nekim drugim mineralom, kao što je belit (Ca2SiO4). Belit je takođe mineral koji se već koristi u proizvodnji betona. Njegova temperatura pečenja je 1.200 stepeni Celzijusa, što je značajno manja temperatura od one potrebne za pečenje alita. Osim toga, belit je zapravo jači nakon stvrdnjavanja betona. Međutim, belitu su potrebni dani ili meseci da se u potpunosti stvrdne, što ostavlja beton slabim nedopustivo dugo vremena.

Drugi pristup je delimična zamena konvencionalnog klinkera sa alternativama kao što je leteći pepeo, šljaka i zgura – svi su nusproizvodi drugih industrija koji bi inače završili na deponijama.

Leteći pepeo i šljaka dolaze iz termoelektrana, dok je zgura otpadni materijal iz visokih peći u železarama. Ovi materijali polako dobijaju popularnost kao aditivi, pogotovo jer oni potencijalno mogu povećati snagu, smanjiti gustinu i produžiti trajnost betona. Poređenja radi, u 15 zemalja Evropske unije godišnje se utroši oko 18 miliona tona pepela i to za izgradnju puteva i proizvodnju betona i cementa, a neki od najznačajnijih objekata, zgrada, puteva, brana u Evropi i svetu su izgrađeni uz korišćenje tog pepela. Konačno se i u Srbiji više neće bacati, a najveći potencijal imaju EPS-ove termoelektrane. Početkom ove godine, potpisan je i prvi ugovor o donaciji 3.600 tona pepela za izgradnju autoputa Beograd-Čačak, a prave se planovi za njegovo veće iskorišćenje.

Srbija, odnosno EPS, od 2010. je i član EKOBE – Evropskog udruženja prizvođača produkata sagorevanja uglja, koje su osnovale članice Unije. Direktive u toj oblasti su sve rigoroznije, posebno u ekološkim zahtevima. Ipak, za pahvalu je, da i bez rigoroznih kazni i represije, mi kao čovečanstvo, imamo sve veću svest o očuvanju prirode i težnju da je sačuvamo i reprodukujemo.

Piše: Mirjana Makarin-Plavšić, novinar