Tema: pod

Podovi u poslovnim prostorijama služe višestrukim namenama. Moraju da obezbede nesmetan rad i da ga svojim performansama unaprede. Na podovima kancelarija je da sakriju od očiju sve što čini da poslovna mreža funkcioniše a što vizuelno narušava prostor, da pruže komfor, podstaknu prijatan rad i spreče buku, kao i da obezbede adekvatne higijenske uslove protoka veće količine ljudi. Uvek je pravo pitanje koji odabrati, a sa elastičnim podnim oblogama nema greške. 

Istinska revolucija u industriji podova poklapa se sa početkom masovne proizvodnje višeslojnih parketa. Razlog je vrlo jednostavan: višeslojni parketi ponudili su nenadmašnu stabilnost drveta zahvaljujući svojoj konstrukciji. Naime, slojevi drveta koji se postavljaju jedan ispod drugog pod uglom od 90 stepeni, pri čemu srednji, noseći sloj ima ključnu ulogu, smanjili su napetost u drvetu i omogućili njegovu dimenzijsku i rasteznu stabilnost. Ova tehnička invencija omogućila je povratak velikih fomata drvenih podova u velikom stilu.

Današnji metalik - reflektujući epoksidni premazi su jednostavni za korišćenje i atraktivni iz mnogo razloga. Generalno, epoksidna formula je znatno doprinela efektivnijem tečenju i smanjenju proizvodnje veće količine mehurića unutar premaza kao proteklih godina. Premazi koji su jasniji i manje sličniji ćilibaru, suše se brže, bez narušavanja njihovog integriteta. Oni takođe imaju produženi rok trajanja.

Podno grejanje je osmišljeno još za vreme starih Rimljana. Ovakvi topli podovi provode toplotu kroz podne površine, a ne kroz vazduh (kao u konvencionalni primerina - vazdušni sistemi grejanja). Energetsko – zračni podovi su lepi topli podovi za hladnije mesece, namenjeni svima onima koji ne vole da nose papuče ili čarape, i radije hodaju bosi.

Izolacija ispod poda u prizemlju doneće vam popriličnu uštedu, a može i zatvoriti jaz između podova i ivičnih letvica. Praznine oko ivičnih letvica i podova su jednostavne za ispunjavanje. Podovi starijih domova češće moraju biti izolovani mineralnom vunom položenom između greda ispod poda. Mnogi domovi, naročito noviji, imaju prizemlje od čvrstog betona.

Ovi podovi su napravljeni od trajnog i fleksibilng recikliranog plastičnog polietilena. Sačasta struktura podnih panela pruža odličnu stabilnost i karakterističnu čvrstoću pri pritisku. Otvori za drenažu pružaju vertikalno i horizontalno odvođenje. Primenom Ekviter podova, smanjen je rizik od povreda konja i jahača jer su njegovom instalacijom, uklonjeni svi  nestabilni delovi terena. Ovim podnim sistemom omogućeno je korišćenje objekta tokom cele godine.

Pluta je prirodno otporna na razvoj mikrobioloških organizama, plesni i buđi, što je čini više pogodnim za podrume od tepiha ili tvrdog drveta. Podovi u podrumima su često hladni zimi. Kada stanete na pod od plute, odmah osetite njegovu lakoću i toplinu prostorije. Ovo je korisno znati ako planirate prostorije podruma pretvoriti u prostorije namenjene svakodnevnom boravku.

Mekane i udobne linoleum podne obloge teže da ostanu tople čak i na hladnim temperaturama.  Linoleum je proizveden upotrebom prirodnih i lako obnovljivih materijala, uključujući laneno ulje, plutu u prahu, i druge organske aditive. Linoleum može trajati 20 - 40 godina pa čak i duže u zavisnosti od okruženja i nivoa frekventnosti saobraćaja u oblasti.

Vodonepropusni podovi se postavljaju direktno na vlažan beton pri čemu nije potrebno prethodno prilagođavanje. Apsorbuju više od 30 odsto zvuka u odnosu na tradicionalni drveni laminat. Ovi podovi se lako prilagođavaju svakoj temperaturi okoline, što ih čini izuzetnim u pogledu udobnosti. Zahvaljujući svojstvenim karakteristikama zadržavaju toplotu duže.

Sredstva za čišćenje podova stvaraju dodatni zaštitni sloj. Svake 2 do 4 godine (u zavisnosti od trošenja) uljeni pod je potrebno premazati novim slojem ulja, kako bi se obnovio. Pre nanošenja novog sloja, potrebno je odstraniti stare slojeve sredstava za održavanje.

Čak 60 odsto globalne proizvodnje plute napravljeno je i namenjeno čepovima za vino i šampanjac. Portugalija vodi sa 61 odsto proizvodnje plute, potom Španija - skoro 30 odsto i Italija sa manje od 10 odsto. To je zbog toga što se pluta bere od plutinog hrastovog drveta koje jedino raste u predelima Mediterana i severne Afrike.

Tafting tepisoni nastaju u procesu taftovanja, odnosno, uvođenja iglom osnovne sirovine kroz tekstilnu, čime se formira površinski sloj tepisona. Sintetički konci se uvlače u osnovu prediva formirajući petlje. Od osnovne sirovine, ili filamenta formira se lice ili izgled tepisona. U proizvodnji tepisona najčešće se koristi polipropilenski filament.