U sezoni kada bazeni postaju epicentar javnog i turističkog života, pitanje sigurnosti korisnika prelazi iz domena tehničkih detalja u sferu odgovornosti. Povrede izazvane klizanjem predstavljaju jedan od najučestalijih problema u bazenskim prostorima, bez obzira na to da li se radi o luksuznim hotelima, javnim akvaparkovima ili rehabilitacionim centrima. Projektovanje i ugradnja protivkliznih podova nisu samo tehnička obaveza već i moralna dužnost svih koji učestvuju u realizaciji ovakvih objekata.
Specifičnosti bazenskog okruženja
Bazenska zona zahteva jedinstven pristup jer je u njoj prisutna stalna kombinacija vode, hemikalija i intenzivne frekvencije korisnika. Osim toga, podne površine su gotovo uvek u kontaktu s bosim stopalom, što značajno menja način na koji se pod ponaša u realnim uslovima korišćenja. U ovakvom kontekstu, standardne podne obloge ne mogu ispuniti sve zahteve. Neophodna je obloga koja može da izdrži vlagu, temperaturne promene i mehaničko opterećenje, a da pritom obezbedi siguran hod bez klizanja.
Protivkliznost kao merljiv parametar
Za razliku od uobičajenih površina u suvim enterijerima, kod bazenskih podova se protivkliznost ne određuje intuitivno već kroz strogo definisane norme. Evropski standardi kao što su DIN 51097 za bosonogo hodanje po mokrim površinama i DIN 51130 za radne površine s klizanjem u obući, precizno definišu klase koje materijal mora da ispuni kako bi bio bezbedan. Više klase, kao što su R11 ili oznake B i C u DIN 51097 skali, ukazuju na veću otpornost na klizanje i obavezne su u zoni oko bazena, ulaza u vodu i tuš kabina. U praksi, ovo znači da materijal ne može biti izabran samo zbog estetskih ili ekonomskih kriterijuma – on mora da prođe kroz realna ispitivanja otpornosti, uključujući i testiranje u uslovima visokog stepena vlage.
Savremeni materijali i sistemi koji odgovaraju izazovima
Moderna građevinska industrija razvila je čitav spektar materijala koji zadovoljavaju ove visoke zahteve. Podne obloge namenjene bazenskim prostorima više nisu jednolične površine koje ispunjavaju samo funkcionalne kriterijume. Danas se insistira i na estetici, dugotrajnosti i lakoći održavanja. Površine koje deluju prirodno, imitiraju kamen, drvo ili druge materijale, a pritom zadovoljavaju najstrože protivklizne norme, sve su prisutnije u novim projektima. Korišćenjem epoksidnih i poliuretanskih premaza sa dodatkom protivkliznih zrna, teksturisanih keramičkih pločica sa specijalnim glazurama ili mikrocementnih sistema sa dodatnom zaštitom, projektanti mogu da kombinuju vizuelni utisak sa funkcionalnošću na visokom nivou.
Važnost pravilnog projektovanja i detalja u završnoj obradi
Bezbedan pod ne zavisi samo od izbora materijala već i od celokupnog koncepta projektovanja. Nepravilno izvedeni nagibi, loše pozicionirana drenaža ili pogrešno fugovanje mogu poništiti i najskuplji i najkvalitetniji sistem. Svaki sloj, od podloge do završne obrade, mora biti usklađen sa funkcijom prostora, a izvođenje radova mora slediti precizne tehničke smernice. Posebna pažnja mora se obratiti na prelaze između različitih zona, spojeve oko slivnika, kao i kontinuitet protivklizne zaštite u zonama koje su najviše izložene hodanju odmah nakon izlaska iz bazena, kada je stopalo mokro i hladno.
Možda Vas zanima:
Sigurnost kao najvažnija investicija
Prilikom planiranja bazenskog prostora, investitori neretko razmišljaju o vizuelnom efektu, dodatnim sadržajima i energetskim rešenjima. Ipak, sve te komponente padaju u drugi plan ukoliko korisnik doživi povredu zbog klizanja. Sigurnost se ne improvizuje – ona se planira.
Ulaganje u kvalitetne protivklizne podove ne samo da štiti korisnike i objekat od budućih problema već doprinosi i reputaciji investitora i izvođača radova.
Bilo da se radi o rekonstrukciji postojećeg objekta ili projektovanju novog bazenskog kompleksa, pravi trenutak da se o podovima razmišlja ozbiljno je – odmah.
