Parketi i laminati Parket – omiljena drvena podna obloga

Parket – omiljena drvena podna obloga

0
Naslovna

Brojni su razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju za drvo kao podnu oblogu – veoma je dekorativno, toplo na dodir, ima dugu tradiciju kao građevinski materijal, odlično je za zdravlje, ekološko, obnovljivo… Stoga ne čudi što je jedna od najrasprostranjenijih i najomiljenijih podnih obloga parket.

Uopšteno gledano, parketi se mogu podeliti na masivne i višeslojne.

Pod masivnim parketima podrazumevamo parketne daščice izrađene od jednog komada drveta. Najpoznatiji i najčešće korišćen u Srbiji je, svakako, klasični parket. Klasični parket se obično izrađuje u daščicama debljine 14 mm i 22 mm, a širine se kreću od 30 do 70 mm. Dužina je uglavnom od 200 do 500 mm.

Sistem spajanja je pero+utor. Ono što je važno kod ovog tipa parketa je da se isporučuje u istim dimenzijama, pri čemu pola pakovanja čine daščice sa levim, a drugu polovinu sa desnim perom i utorom. Ovakav način isporuke omogućava veliku kreativnost pri izboru sloga. Nesumnjivo najpopularniji slog je tzv. «riblja kost» (može biti jednostruka, dvostruka, trostruka i, veoma retko, četvorostruka) koji u velikoj meri sprečava rad drveta i čini pod stabilnim.

Pored «riblje kosti» često se koristi paralelni slog, slog «cigleni zid», kvadratni itd. Prilikom postavljanja klasični parket se obavezno lepi celom površinom na podlogu i kako se uglavnom isporučuje u sirovom, neobrađenom stanju, nakon lepljenja ga treba brusiti pa lakirati ili nauljiti.

U masivne parkete spada i lamelni parket

U masivne parkete spada i lamelni parket čije su letvice širine 8 mm postavljene vodoravno na mrežicu i spremne za ugradnju. Kod nas je u masovnoj upotrebi bio sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Lepi se celom površinom na podlogu, a onda završno obrađuje. Odličan je čak i na površinama koje nisu idealno ravne, a cenovno vrlo povoljan.

Veoma sličan lamelnom parketu je industrijski parket, ili, kako se još naziva tehno ili kant parket. Isporučuje se u sirovom stanju pa ga nakon lepljenja treba brusiti i završno obraditi. Ima luksuzniji i moderniji izgled od lamelnog parketa, zbog specifičnih dimenzija trpi velika opterećenja. Širine se kreću od 6 do 10 mm, debljine 10-20 mm, a dužine 200-400 mm.

Lam parket takođe spada u masive i njega predstavljaju drvene letvice debljine 10 mm bez pera i utora koje se lepe celom površinom na podlogu. Širine su 40 do 70 mm, a dužine 200 do 900 mm. Relativni retko se postavlja i zapravo je prelazna forma od lamelnog ka klasičnom parketu. Podloga na koju se lepi mora biti idealno ravna.

Seljački podovi su masivni parketi velikih dimenzija

Poslednjih godina su zahvaljujući evropskim i svetskim trendovima sve popularniji seljački podovi. Seljački podovi su masivni parketi velikih dimenzija širina od 90 mm do 300 mm, a dužine idu i preko 2 m! Mogu se isporučivati neobrađeni, ali i lakirani, voskirani ili uljeni.

U svakom slučaju se lepe celom površinom na podlogu, po mogućstvu trajno elastičnim lepilima. Seljački podovi su obično slobodnijeg sortiranja, tj. česti su čvorovi, beljike, pa čak i pukotine kako bi se naglasio prirodan i rustičan izgled.

Od masivnih parketa, kod nas su najčešće korišćeni hrast, jasen i bukva, a zahvaljujući globalizaciji tržišta sad se i u Srbiji mogu kupiti brojne egzotične vrste kao što su jatoba, dusi, venge, tikovina, kempas, tali, sapeli, iroko, palisander, ipe, američki orah i trešnja, bambus itd.

Pored masivnih parketa, kao što je rečeno, postoje i višeslojni parketi.

Dvoslojni parketi su savršeni za podno grejanje

Dvoslojni parketi se, kako im i ime kaže, sastoje od dva sloja drveta koji su postavljeni normalno jedan na drugi. Završni sloj čini neko plemenito drvo, obično debljine 3 do 6 mm, a donji, noseći sloj može biti drvo breze, topole, četinara ili HDF ploča. Zbog svoje specifične strukture i relativno male debljine od 9 do 11 mm predstavljaju najbolje rešenje za podno grejanje.

Istraživanja su pokazala da su dvoslojni parketi najoptimalniji za toplovodno podno grejanje jer je odnos toplotne provodljivosti i toplotnog otpora najbolji. Izgledom veoma podsećaju na klasičan parket, ali mogu biti i većih dimenzija. Isporučuju se završno lakirani ili uljeni, a spoj je pero-utor.

Troslojni gotovi parketi se isporučuju u velikim dimenzijama, mahom preko 2 m dužine. Sastoje se iz tri sloja i najčešće su ukupne debljine 14 ili 15 mm, a kod pojedinih proizvođača mogu biti i 22 mm debljine.

Kod nas su najčešće korišćeni hrast, jasen i bukva

Zbog tri sloja lepljena jedan na drugi pod uglom od 90° dimenzijski su veoma stabilni i mogu se polagati suvomontažno («plivajući»), a mogu se i lepiti. Isporučuju se završno obrađeni – lakirani ili uljeni – i kao trolamelni, dvolamelni ili jednolamelni. Jednolamelni imaju izgled brodskog poda, ali su znatno stabilniji.

Završni sloj je obično debljine 3 do 6 mm i zbog stabilnosti, donji, noseći sloj bi trebalo da bude iste debljine. Ipak, nakon dužeg vremena, zbog higroskopnosti drveta i troslojni parketi mogu početi da «rade», tj. da se utežu ili bubre. To naročito važi ako su položeni u prostorije sa relativnom vlažnošću vazduha preko 65% ili ispod 40%. Niska vlažnost može izazvati pojavu zazora ili pukotina među lamelama, a visoka bubrenje.

Da bi bili dodatno stabilni, a i da bi se pojadnostavilo njihovo polaganje, ovi parketi imaju klik sistem spajanja (mada se mogu isporučivati i sa pero-utor sistemom za spajanje.

Proizvođači su maštoviti prilikom završnih obrada parketa

Pored ova dva tipa imamo i «prave» višeslojne parkete koji se sastoje od 6 ili više slojeva lepljenih normalno jedni na druge. Krasi ih izuzetna stabilnost, a lepe se i postavljaju kao i masivni parketi.

Kada je o završnim obradama parketa reč, proizvođači su veoma maštoviti u poslednje vreme pa se tako mogu dobiti brušeni, četkani, patinirani, beljeni, crno ili belo prani, bajcovani, dimljeni ili termo-tretirani, sa manje ili više oborenim ivicama, a povrh svega mogu biti lakirani, voskirani ili uljeni.

Izbor je zaista veliki, a danas je lakše no ikada pronaći pravi parket koji će našem domu dati specifičnu notu domaće ušuškanosti i topline.

Piše:Isidora Gordić