Tema: beton

Do skora su mozaične strukture u eksterijeru bile rezervisane isključivo za one sa vrlo dubokim džepom. Pojava vibropresovanih betonskih elementa na neki način je demokratizovala uređenje spoljnih površina, kako onih oko stambenih objekata, tako i onih oko poslovnih i industrijskih objekata, pa i celih saobraćajnica.

Japanska arhitektura je prepuna projekata razigranih formi unose tehničke inovacije. Ušteda na prostoru, jedna od glavnih težnji japanske arhitekture danas. Jedan od primera je kuća arhitekte Takešija Hosake u Japanu. Betonska kuća je smeštena u Jokohami na parceli od samo 60 m². Kuća koristi zakrivljene podne ploče koji se prilagođavaju ograničenjima u visinama i površinama, omogućavajući prodor prirodnoj svetlosti u objekat.

Ove betonske ploče  podsećaju na behaton ploče sa jednom važnom razlikom: one su reljefne, a samim tim i dekorativnije.
Ploče su kreirane od strane firme Studio Ivanka, i nazvane Cameleon. Dostupne su u širokom spektru boja i u konfiguracijama po želji.

Beton je čvrst i izdržljiv materijal, što čovečanstvo zna još od 7000 godina pre nove ere. Svoj ponovni procvat doživljava nakon 17. veka, a ekspanziju sa dvadesetim vekom i modernim građevinama, sistemima proizvodnje i razvojem tehnologije.

2001. godine, student Aron Losonczi je imao upečatljivu ideju da napravi betonske blokove koji će izgledati prijatnije i vizuelno privlačnije mešanjem betona sa optičkim staklenim vlakanima. Rezultat je bio propuštanje svetlosti kroz beton. U naredne dve godine je razvio tehnologiju za proizvodnju koja je podržana od strane inženjera sa Tehnološkog univerziteta u Budimpešti i transformisao je svoj prototip u prodajni proizvod koji može da se proizvodi u serijskim količinama.