Reciklirana guma – Od funkcionalnosti do estetike

Svakim danom bivamo svesniji toga da je izbor podnih obloga u javnim i komercijalnim objektima sve češće uslovljen namenom prostora, bilo da se on nalazi na otvorenom, ili na zatvorenom prostoru. Savremene težnje usklađuju čovekove potrebe za funkcionalnošću, najpovoljnijem ekonomskom rešenju, željenom estetikom, ali i bezbednosnim aspektom. Otuda nije neobično što upravo podovi od gume bivaju sve zastupljeniji na dečjim igralištima, sportskim terenima, u fitnes-centrima, teretanama, ali i u fabrikama i halama. Razlozi leže u pogodnim performansama ovog materijala, njegovoj isplativosti, jednostavnosti postavke i održavanja, kao i lepezi dizajnerskih mogućnosti. Upotrebom građevinskih materijala od reciklirane gume, takođe, čuvamo ekološku sredinu i podržavamo ideju korišćenja obnovljivih izvora.

Na međi funkcionalnosti i estetike

Još od najranijeg perioda svog postojanja čovek je naročiti značaj polagao na materijale u graditeljstvu. Kao i svim drugim delovima svojih zdanja, neizostavnu pažnju posvećivao je izboru materijala za podove. Njihov izbor dirigovalo je znanje stečeno nasleđem, ustrojeno geografskim karakteristikama podneblja, pri čemu je primarno mesto zauzimao aspekt funkcionalnosti. Razvojem društva čovek se kreće od funkcionalnosti ka estetici, tragajući za njihovim idealnim spojem.

Otuda nije neobično što su u raskošnim egipatskim građevinama, sagrađenim nekoliko hiljada godina pre naše ere, podovi bili od kamena, izuzetne čvrstine i dobrog provodnika, isklesanih u savršene oblike i obojenih tako da svojom lepotom predstavljaju umetnost. Kroz istoriju različitih kultura mi, zapravo, vidimo da su podovi pravljeni od raznovrsnih prirodnih materijala – nabijene zemlje pomešane sa slamom, trskom i balegom, kao i, čvršćih i estetski prihvatljivijih, kamena, šljunka, keramičkih pločica, drveta, a bivali ukrašavani slikama od kamenčića, mozaicima i tapiserijama. Izbor podnih rešenja, njihova izdržljivost, ali i dekorativnost, imaju važnu ulogu među narodima širom sveta i u svim kulturnim i društvenim dobima.

Ploče od reciklirane gume

Prirodni materijali od kojih su podovi sačinjavani, njihove forme i karakteristike, vremenom se razvijaju i unapređuju, te dolazi i do pojave različitih veštačkih materijala. Danas imamo veliku raskošnost mogućnosti izbora. Međutim, jedan od savremenih imperativa pri odabiru građevinskih materijala jeste i ekološka osvešćenost. Stoga je razumljiva preporuka za upotrebu prirodnih i obnovljivih (recikliranih) materijala. Podna obloga u kojoj se može sagledati kako spoj funkcionalnosti i savremenih ekoloških težnji, tako i poželjnog estetskog aspekta, jeste reciklirana guma. Zbog svojih specifičnih performansi, gumena podna rešenja sve su zastupljeniji deo enterijera i eksterijera objekata najrazličitijih namena.

Privlačne performanse za različite namene

Iako svoj procvat doživljava razvojem automobilske industrije, ovaj domen svakako nije jedini kojem pogoduju specifikacije gume kao materijala. Svaka od prirodnih osobina gume širi nam spektar njene upotrebe. Izdržljivost pri teretu, otpornost na različite klimatske okolnosti (led, kiša, UV-zračenja, visoke i niske temperature itd.), fleksibilnost, rastegljivost, vodootpornost, samo su neke od karakteristika gume zbog kojih je ovaj materijal stekao široku primenljivost.

Reciklirana guma

RECIKLIRANA GUMA, kao građevinski materijal, zadržava performanse osnovnog materijala. Te se tako i podne obloge sačinjene od gume odlikuju izdržljivošću i dugotrajnošću, što ih čini pogodnim za one objekte u kojima se očekuje velika zastupljenost habanja usled tereta – fabričke hale, skladišta i sl., ili zbog velikog tranzita ljudi kao što su aerodromi, železničke ili autobuske stanice.

Zbog svoje izolatorske karakteristike, guma je, takođe, odgovarajući izbor u postrojenjima u kojima je povećana potreba za merama zaštite od pojave elektrostatičkog elektriciteta, npr. u postrojenjima namenske industrije. Prirodna elastičnost gume čini je poželjnom opcijom za sportske centre, bilo da su na otvorenom, bilo da su na zatvorenom. Elastična podloga amortizuje kretanje koje se preko nje odvija. Kako smanjenjem pritiska na ljudske zglobove bavljenje fizičkom aktivnošću postaje prijatnije i, nadasve, bezbednije, razumljivo je to što u uređenju različitih sportskih sala, teretana, fitnes-centara, podna obloga od gume sve češće zauzima primat. Kako guma upija zvuk, ovaj vid podnog popločavanja pogodan je i za biblioteke i muzičke sobe, ali i za dečja igrališta kraj stambenih objekata čiji stanari žele popodnevni mir.

Bezbednost za najmlađe

Naročiti osvrt napravila bih na dečja igrališta, kao i sve popularnije igraonice i rođendaonice. Igra je neophodni deo odrastanja svakog deteta. Njome se razvija motorika, vizuelna i čulna percepcija, kreativnost; pomoću nje učimo da delimo, učimo se drugarstvu. Neizostavni deo igre uvek su bila i padanja, udarci, saplitanja, ogrebotine, krvava kolena… Ovaj deo odrastanja ne možemo prenebreći, ali posledice možemo ublažiti većim stepenom zaštite prostora za mališane. Bezbednosni faktor je neretko bio zapostavljen pri izgradnji igrališta, te su brojna popločana kamenim blokovima ili se nalaze na betonu.

Reciklirana guma za dečije igralište

Kako je stupio na snagu Pravilnik o bezbednosti dečjih igrališta, njime su se uveli standardi njihovog izgleda i bezbednosti. Naime, podloga igrališta mora biti meka, sačinjena od prirodnih materijala poput šljunka od gume, peska, trave. Zakonskom regulativom sva će igrališta biti unificirana i uređena po evropskim standardima, te će u njihovom fokusu biti kako sprave koje razvijaju motoriku dece, tako i odgovarajuće, bezbednosno bolje opcije podnih obloga. Stoga je sasvim razumljivo što su gumene podne obloge sve češća rešenja dečjih igrališta i igraonica, kao i prostora u kojima najmlađi slave rođendane. Još jedna od pogodnosti ovih podova jeste ta što se ne kližu, što deci omogućava sigurniju kretnju. Padova će sigurno uvek biti, ali će proći sa mnogo manje bola i suza.

I ekonomija i estetika

Finansijskoj isplativosti upotrebe gumenih podnih obloga, pre svega, doprinose izdržljivost i dugotrajnost ovog materijala. Gumena obloga upotrebljiva je u svom godišnjim dobima i uslovima. Štaviše, potrebno je višegodišnje eksploatisanje ovih podloga kako bi se na njima uočili tragovi korišćenja. Kako su postojane i fleksibilne, teško se oštećuju i retko potrebuju rekonstrukciju delova ili celih površina. Dakle, ekonomski faktor postaje još jedan od motiva izbora ovog oblagajućeg materijala. Ekonomičnost se ogleda i u jednostavnom higijenskom održavanju, prirodnoj otpornosti na fleke, vlagu i memlu. Ova podna obloga se, takođe, vrlo jednostavno i postavlja. Izrađuje se, najčešće, u obliku rolni, a spaja pomoću lepka. Iako primarno od reciklirane gume, ova vrsta podnog popločavanja u svom sastavu može sadržati i druge materijale, kako bi tekstura bila što raznolikija. Te tako ni estetski faktor nije zanemaren.

Reciklirana guma za dečije igralište

GUMENE PODNE OBLOGE izrađuju se u različitim veličinama i dezenima. Spektar boja i dekorativnost mogu učiniti samo prijatnijim boravak dece na igralištu, terenu, sportiste u teretani ili fitnes-centru.

Ekološka opravdanost

Poput tradicionalno poznatih kamena, drveta ili gline, guma je, takođe, prirodan materijal. Naime, prirodna guma, ili kaučuk, dobija se od kaučukonosne biljke Hevea brasiliensis, koja se i danas plantažno uzgaja u mnogim područjima žarkog pojasa. Kako je poreklom iz Južne Amerike, Evropljani su je otkrili u XV veku. Smolasto-elastični mlečni sok iz ove biljke, koji se naziva lateks, a čijim zgrušavanjem nastaje kaučuk, američka plemena Maje i Inke koristile su za pravljenje obuće, posuda, lopti. U Evropi se ovaj proizvod u narednim vekovima unapređivao, te dodatkom sumpora i zagrevanjem, takozvanim procesom vulkanizacije, nastaje guma.

Reciklirana guma za teretanu i fitnes-centre

Zbog svojih elektroizolacionih karakteristika, guma počinje višestruko da se upotrebljava, a njena proizvodnja vrtoglavo raste pojavom automobilske industrije u XIX veku, čiji je i danas neizostavni deo. Loša strana ove priče, međutim, jeste u tome što, i pored sve svrsishodnosti i neophodnosti, izrabljene automobilske gume neretko završavaju na deponijama, a često ih odbačene viđamo pored puteva, u rekama… Zbog svoje dugotrajnosti i otpornosti, automobilska guma ne podleže bio-razgradnji, već se otpad taloži otpuštajući štetne materije u zemlju i vodene sisteme, zagađujući time naše prirodno okruženje.

RECIKLIRANJEM GUME dobija se važan materijal u građevinarstvu. Osim efikasnosti koju pruža, brojnih prednosti i pogodnosti, primenom reciklirane gume ovaploćujemo i ideju upotrebe obnovljivih izvora. Kako su prirodni resursi naše planete ograničeni, veliki potencijal upravo imaju materijali koji se mogu ponovo upotrebljavati u proizvodnji.

Na ovaj način bolje koristimo sirovine, smanjujemo otpad iz sopstvenog prirodnog okruženja, uživamo veću finansijsku isplativost, a, pre svega, sudelujemo u ekološkom očuvanju naše sredine i gradimo zdraviju budućnost.

Autor teksta: Sanja Dakić

Podeli
Objavio
Andrea Pauzenberger

Nedavne objave

  • Uncategorized

“Matematički most” u Kembridžu

U Kembridžu "Drveni most", poznatiji kao "Matematički", izaziva divljenje zbog načina na koji je konstruisan: ima oblik luka, a izgrađen…

3 days ago
  • Vesti

U Poljskoj uskoro geotermalna autobuska stanica sa anti-smog blokovima

Poljska uskoro dobija ekolšku autobusku stanicu koja ne samo da će vas oduševiti izgledom, već će se boriti i protiv…

4 days ago
  • Vesti

Fondacija Novak Đoković u saradnji sa kompanijom Tarkett –rekonstrukcija vrtića u Svilajncu

Kompanija Tarkett podržala je rekonstrukciju dečijeg vrtića u Svilajncu, koju finansira Fondacija Novak Đoković tako što je donirala vinil podne…

6 days ago
  • Vesti

Novi autoputevi u Srbiji krenuli sa naplatom putarine

Kako saznajemo iz Javnog preduzeća "Putevi Srbije" u periodu od jula do septembra je po novim putevima u Srbiji prošlo…

7 days ago
  • Vesti

Novi tunel Čortanovci na železničkoj pruzi Stara Pazova – Novi Sad

Kako saznajemo, tunel Čortanovci postaće deo novog železničkog koloseka od Stare Pazove do Novog Sada na pruzi Beograd-Budimpešta, na kojoj…

1 week ago
  • Vesti

Holanđani izgradili auto-put za bicikliste (Video)

U Holandiji postoji biciklistička staza koje bi se mogla nazvati auto-putem cestom za bicikliste, objavio je britanski Independent. Ova staze…

2 weeks ago