Izolacija međuspratnih konstrukcija

Međuspratne konstrukcije su konstrukcije koje predstavljaju barijeru između dva nivoa građevine. One mogu biti napravljene od različitih materijala, ali su na našem podneblju najčešće drvene i betonske međuspratne konstrukcije. Prilikom projektovanja i gradnje svaka građevina tokom svog trajanja i korišćenja treba biti isprojektovana i izgrađena na takav način da ispunjava osnovne zahteve za namenu za koju je predviđena.

Kada se radi o međuspratnim konstrukcijama, to jest podovima koji se ugrađuju preko njih, ovo znači da oni tokom eksploatacije objekta moraju da pruže odgovarajuću trajnu zvučnu, toplotnu i zaštitu od požara. Ukoliko se u prostoru očekuje delovanje vode ili atmosferskih uticaja međuspratna konstrukcija takođe mora da pruži zaštitu od vlage to jest mora biti hidroizolovana na odgovarajuć način.

Hidroizolacija objekta

Akustična i toplotna izolacija međuspratne konstrukcije se često izvode upotrebom istih materijala jer najčešće materijal koji ima dobra termoizolaciona istovremeno
ima i dobra zvukoizolaciona svojstva. Međutim, ono što se prilikom korišćenja prostora najviše primećuje, posebno kada se radi o višeporodičnom stanovanju ili javnim i poslovnim objektima gde se očekuje boravak velikog broja ljudi, je prostiranje zvuka.
Svi koji su ikada živeli ili boravili u prostorima kao što su poslovne zgrade i, posebno, višeporodično stanovanje, bili su svedoci nepoželjnih zvukova iz okolnih stanova ili jedinica.

BUKA koja se u prostoru javlja može se podeliti na buku koja se prenosi vazduhom i udarnu buku.

U prvu grupu spada buka koju najčešće proizvodi zvuk ljudskog glasa ili televizora. U drugu grupu spada buka koja nastaje premeštanjem nameštaja, batom koraka ili na neki drugi način koji podrazumeva izazivanje zvuka fizičkim kontaktom sa podnom površinom. Zvučna izolacija koja sprečava prostiranje buke koja se prenosi vazduhom primenjuje se na svim pregradnim konstrukcijama objekta, kako horizontalnim tako i vertikalnim, uključujući fasadne zidove. Zvučna izolacija koja sprečava prostiranje udarne buke primenjuje se samo na horizontalnim elementima konstrukcije – međuspratnim konstrukcijama.

Termoizolacija i zvučna izolacija

Obe vrste buke se vrlo lako mogu prenositi kroz noseću konstrukciju čak i po nekoliko spratova iznad ili ispod izvora buke tako da se vrlo lako može desiti da se u stanu na IX spratu čuje lavež psa sa VII sprata ukoliko je konstrukcija loše izolovana. Upotreba odgovarajuće izolacije na međuspratnoj konstrukciji će uticati ne samo na smanjenje količine buke koja se u prostorima javlja već i na smanjenje protoka toplote jer će materijal koji se koristi za zvučnu izolaciju istovremeno biti veoma efikasan i kada je u pitanju zvučna izolacija. Sami izvori zvuka mogu biti različiti. Oni mogu dolaziti od korisnika prostora (govor), kućnih aparata (televizor ili stereo uređaj), kućnih ljubimaca (već napomenuto lajanje), dece koja se umesto na igralištu igraju u stanu i tako dalje.

Međuspratne konstrukcije se mogu izolovati na različite načine, a spušteni plafon je jedan od njih.

SPUŠTENI PLAFON će u izvesnoj meri ublažiti zvukove iz prostora iznad ali da bi bio u potpunosti efikasan potrebno je da ovaj element uključuje i izolaciju zidova koji ga obuhvataju.

Izolacioni materijali

Osim ovog ograničenja postoji i ograničenje u visini prostora – spušteni plafon neće u svakom prostoru biti moguće rešenje, posebno u višeporodičnim zgradama koje su često već u startu projektovane da zadovolje izvesne minimume ili vrednosti bliske minimumu kako bi prostor bio udoban za korišćenje. Zbog ovoga se najefikasnija izolacija međuspratnih konstrukcija zapravo postiže ugrađivanjem odgovarajućeg sloja u podu ili podne površine. Kao što je do sada više puta pomenuto, materijali koji se koriste za zvučnu izolaciju će biti efikasni i kada je u pitanju toplotna izolacija, i obrnuto.

Kod nas se međuspratne konstrukcije izoluju pretežno izvođenjem takozvanih plivajućih podova koji se postavlja u slojevima i pri čijem izvođenju se upotrebljava odgovarajuć izolacioni materijal. Plivajući pod se ne oslanja direktno na konstrukciju već se postavlja iznad sloja termo i zvukoizolacionog materijala – takoreći pliva iznad ovog sloja. Materijal koji se kod nas poslednjih godina pretežno koristi za izolaciju podova su ploče od kamene vune.

Ove ploče poseduju dovoljnu čvrstoću kako bi izdržale pritisno opterećenje od nameštaja i aktivnosti koja se odvija u prostoriji, a ujedno poseduju izvesnu elastičnost i deluju kao amortizujući sloj. Upravo su ove dve osobine bitne za izolacioni materijal koji se koristi u plivajućim podovima: čvrstina i elastičnost. Tvrdi i neelastični materijali pružaju dovoljnu čvrstoću, ali ne i zvučnu i toplotnu zaštitu dok su meki i elastični slojevi odlični izolatori, ali su istovremeno izloženi prevelikom sleganju i šteti koja u materijalu nastaje usled sleganja.

Izolacioni materijali

PLOČE OD KAMENE VUNE su s te strane idealan materijal koji savršeno uravnotežava ove dve osobine i pruža odličnu zvučnu i termičku izolaciju međuspratnih konstrukcija.

Kada se govori o hidroizolaciji međuspratnih konstrukcija misli se na parnu branu koja se u određenim delovima konstrukcije postavlja radi sprečavanja kondenzacije koja se najčešće javlja u blizini hladnih mostova. U ovom smislu idealni kandidati za postavljanje parne brane su međuspratne konstrukcije prema „agresoru“ to jest izvoru hladnijeg vazduha što je u najvećem broju slučajeva spoljna sredina. Dakle, parnu branu je poželjno postaviti u konstrukciju koja naleže na podlogu, konstrukciju na prizemnom sloju, kao i u konstrukciju koja zatvara prostor – konstrukciju na vrhu objekta.

Kod ove dve „kontakt površine“ sa spoljnom sredinom izolacija će imati prvenstveno termičku ulogu i uopšteno joj je neophodno posvetiti dovoljno pažnje prilikom projektovanja i gradnje jer se kroz ove dve površine mogu desiti znatni termički gubici ili dobici. Ovo, baš kao i buka, može znatno uticati na udobnost korišćenja prostora, ali i na energetsku efikasnost objekta. Zbog mogućih znatnih razlika u temperaturi između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora postoji opasnost od stvaranja kondenza na određenim delovima konstrukcije i zbog ovoga se pribegava upotrebi hidroizolacije odnosno parne brane prilikom izrade i izolovanja međuspratnih konstrukcija. Parna brana postavlja se između izolacionog sloja i betonske ploče.

foto: FRAGMAT S, hidroizolacija
foto: FRAGMAT S, hidroizolacija

UPOTREBOM HIDROIZOLACIJE se izbegava opasnost od stvaranja štetne kondenzacije na graničnom spoju ova dva materijala što u znatnoj meri može uticati na kvalitet prostora u kojem se boravi, ali i na sam kvalitet konstrukcije objekta.

Međuspratne konstrukcije su važan element konstrukcije objekta, a ukoliko nisu na adekvatan način izolovane mogu biti izvor glavobolje korisnika prostora. Na udobnost korišćenja prostora uticaće buka koja se veoma lako može preneti kroz celu konstrukciju objekta, ali i toplotni deficiti tokom hladnijih ili suficiti tokom toplijih meseci ukoliko međuspratna konstrukcija nije na adekvatan način izolovana. Toplotna i zvučna izolacija se kod nas najčešće postižu ugradnjom takozvanog plivajućeg poda koji kao izolacioni materijal najčešće ima ploče od kamene vune. Ugrađen na odgovarajuć način, plivajući pod će pružiti odličnu zaštitu kako u slučaju buke tako i u energetskom smislu.

Autor teksta: Irma Talović, d.i.a.

Podeli
Objavio
Andrea Pauzenberger

Nedavne objave

  • Uncategorized

“Matematički most” u Kembridžu

U Kembridžu "Drveni most", poznatiji kao "Matematički", izaziva divljenje zbog načina na koji je konstruisan: ima oblik luka, a izgrađen…

3 days ago
  • Vesti

U Poljskoj uskoro geotermalna autobuska stanica sa anti-smog blokovima

Poljska uskoro dobija ekolšku autobusku stanicu koja ne samo da će vas oduševiti izgledom, već će se boriti i protiv…

4 days ago
  • Vesti

Fondacija Novak Đoković u saradnji sa kompanijom Tarkett –rekonstrukcija vrtića u Svilajncu

Kompanija Tarkett podržala je rekonstrukciju dečijeg vrtića u Svilajncu, koju finansira Fondacija Novak Đoković tako što je donirala vinil podne…

6 days ago
  • Vesti

Novi autoputevi u Srbiji krenuli sa naplatom putarine

Kako saznajemo iz Javnog preduzeća "Putevi Srbije" u periodu od jula do septembra je po novim putevima u Srbiji prošlo…

7 days ago
  • Vesti

Novi tunel Čortanovci na železničkoj pruzi Stara Pazova – Novi Sad

Kako saznajemo, tunel Čortanovci postaće deo novog železničkog koloseka od Stare Pazove do Novog Sada na pruzi Beograd-Budimpešta, na kojoj…

1 week ago
  • Vesti

Holanđani izgradili auto-put za bicikliste (Video)

U Holandiji postoji biciklistička staza koje bi se mogla nazvati auto-putem cestom za bicikliste, objavio je britanski Independent. Ova staze…

2 weeks ago