Kada govorimo o materijalima, oni samočisteći deluju tako što im se ugrade hidrofobne površine (koje imaju mogućnost da odbijaju vodu) tako da kapljice vode skliznu sa zaštićene površine. Tačnije, ne samo da ova karakteristika sprečava da te tečnosti stvore mrlje, već omogućava da prašina i prljavština budu odnete tom tečnošću.
Prethodni pokušaji dodavanja hidrofobnih materijala betonu nisu bili u potpunosti uspešni. Konkretno, ako se nanese kao površinski premaz, vremenom se izgrebe ili istroši, ali i ako se pomeša u beton dok je još svež, dolazi do ugrožavanja njegove čvrstoće nakon sušenja.
Tim istraživača na čelu sa profesorom Xin Xuom sa Kineskog univerziteta za nauku i tehnologiju osmislio je alternativu tako što je počeo da kombinuje vlažni beton sa uljem, emulgatorom i hidrofobnim silikonskim polimerom poznatim kao polidimetilsiloksan (PDMS). Ulje i PDMS se pomešaju, nakon čega emulgator oformi tu smešu u kapljice koje su se raširile po betonskom matriksu.
Kada se beton naknadno osuši i zagreje, ulje ispari, ostavljajući sitne pore prevučene PDMS-om umesto kapljica. Dobijeni materijal pokazao se kao visoko hidrofoban, tj. odbija široku paletu tečnosti, nije težak i ima veliku čvrstoću.
