Crveni tepih je uvek bio sinonim za raskoš, svečanosti, VIP događaje, proslave, posete državnika, inauguracije. Tradicionalno se koristi za obeležavanje puta kojim se kreću šefovi država kod svih formalnih i svečanih manifestacija, a u poslednjih nekoliko decenija se koristi i na svim manifestacijama koje se organizuju za slavne i VIP osobe. Teško je nabrojati sve one koji bi želeli da prošetaju crvenim tepihom na nekom od najpoznatijih filmskih festivala i odsanjaju svoj san.
Zašto se postavlja – “odmotava” (Roll up) crveni tepih? Kako je došlo do toga da jedna obična staza grimizno crvene boje zauzme tako važno mesto u životima kraljeva, državnika, umetnika, sportista i mnogih drugih slavnih i ne slavnih ljudi?
Ne može se sa sigurnošću utvrditi iz kog tačno perioda datira običaj postavljanja crenog tepiha, ali mnogi bi se izenadili kada bi saznali da se crveni tepih spominje u Antičkoj Grčkoj u čuvenom delu Agamenon. Agamenon je jedna od tri tragedije Orestije, tetralogije koju je napisao Eshil. Osim tragedije Agamenon tu su još i Hoefore i Eumenide. Eshil je ovom tetralogijom osvojio prvu nagradu na takmičenju 458. godine pre nove ere.
Ove tri tragedije čine jedinu sačuvanu organsku trilogiju antičkog sveta. Glavni junak Agamemnon, jedan od najvećih heroja grčke mitologije, bio je oženjen Klitemnestrom, ćerkom spartanskog kralja Tindareja. Jednog dana vraća se kući posle pobede i dočekuje ga njegova voljena žena. Klitemnestra je naredila da se postavi grimizno crvena staza po kojoj će hodati njen muž Agamemnon kada se vrati iz rata. Međutim Agamemnon odbija da zakorači na crveni tepih protiveći se i govoreći da je crveni tepih namenjen samo bogovima, a ne smrtnicima kao što je i on sam i napominje da su bogovi zaslužni za pobedu Grka u Troji i za njihov i njegov bezbedan povratak kući u Arg.
Na delima čuvenih renesansnih slikara često su prikazane orijentalne staze i tepisi crvene boje raznih nijansi od grimizno crvene do purpurne. Staze obično prekrivaju stepenište i centralni put koji vodi do vladara na tronu ili mesta na kojem će vladar biti ustoličen. Crvena staza je često lajt motiv i daje akcenat i važnost svetkovinama tog vremena.
Možda je, ipak, najinteresantnija priča o crvenom tepihu ona iz 1902. godine koja govori o železnici New Yorka. Ova priča ne sadrži ništa glamurozno u sebi, jer je namena crvene staze početkom XX veka bila da upozori, usmeri i ograniči kretanje ljude prema jasnom i preciznom rasporedu ujedno brinući se o njihovoj bezbednosti. Radnici železnice New York-a postavljali su crvene staze kako bi usmeravali putnike kuda treba da idu i gde treba da se ukrcaju u vagone da ne bi promašili ulaz ili greškom izašli na šine ili između vagona i time ugrozili sopstevanu bezbednost. Veruje se da je ova procedura uvertira za sve manifestacije koje su u kasnijem periodu zahtevale neko usmeravanje kretanja ljudi ili neki poseban tretman („red carpet treatment“) .
Železnica je imala direktan uticaj na to što se na ulazima, holovima i stepenicama hotela nalaze staze koje na neki elegantan i diskretan način usmeravaju kretanje gostiju.
Tradicija postavljanja crvenog tepiha je deo slavne istorije koja je počela 18. oktobra 1922. godine kada je Sid Grauman otvorio Egipatski teatar u Holivudu. Ispred teatra bio je postavljen grimizno crveni tepih. Teatar je otvoren premijerom filma “Robin Hud”. Nekoliko hiljada ljudi guralo se pored crvenog tepiha kako bi videlo i pozdravilo glavnog glumca Daglasa Ferbanksa. I tako je malo mesto Holivud jedne hladne oktobarske noći postalo slavno. Holivud, crveni tepih i defile glumaca ispred teatra postali su personifikacija sjaja i glamura filmske industrije.
Najvažniji događaj u filmskoj industriji svake godine je ceremonija dodele filmskih nagrada Oskar. Ova manifestacija je decenijama prepoznatljiva po crvenom tepihu po kom hodaju slavni glumci u nadi da će dobiti neku od prestižnih nagrada. Verovatno da nema crvenog tepiha ne bi bilo ni glamura jer crvena boja je boja raskoši i slave.
Crveni tepih je našao široku primenu na raznim proslavama od školskih dešavanja, preko venčanja, diskoteka, modnih revija, dajući poseban značaj i važnost ljudima koji šetajući po njemu imaju utisak da su bar na trenutak VIP osobe.
Autor teksta: Melanija Pavlović dipl.ing.arh
