Časopis Podovi
Časopis Podovi

Opet u igri – ponovo upotrebljeno drvo

Ponovo upotrebljeno drvoPonovo upotrebljeno drvo
Biti ekološki svestan je u trendu, jasno je kao dan. Eko ili zeleni-dizajn je sve više na ceni, hvata puni zamah, a inspiracija se traži u svemu onom što može biti reciklirano ili ponovo upotrebljeno bez preterane obrade. Aposlutni hit u svetu poslednje decenije je ponovo upotrebljeno drvo (eng. reclaimed wood), premda je u masovniju upotrebu ušlo još osamdesetih godina prošloga veka.

Kakvo je poreklo ovog drveta koje se ponovo koristi?

Reč je o materijalu koji se dobija nakon dekonstrukcije, demontaže ili rušenja starih objekata napravljenih u celosti ili delimično od drveta poput drvenih ambara, mlinova, vodenica, vajata, kačara, brvnara, starih zgrada ili kuća, ali i brodova, teretnih vagona, železničkih pragova ili vinske buradi... Izvori su brojni.

Pre stotinjak ili dvesto godina, glavni materijal za gradnju, osobito u šumovitim predelima bilo je drvo koga je bilo u izobilju i koje se obilato koristilo. Kombinovalo se i sa drugim materijalima poput kamena ili cigala. Budući da je industrija bila slabije razvijena, a priroda manje ugrožena bilo je izuzetnih i starih primeraka stabala koja su se koristila za gradnju. Drvna građa se uglavnom ručno tesala i obrađivala, a grede koje su se dobijale iz ovakvih stabala bile su monumentalnije i znatno stabilnije od ovih koje se mogu dobiti danas iz šuma gajenih za seču.

Restauracija drvenog nameštajaRestauracija drvenog nameštaja
Kako većina ovih starih objekata gubi svoju funkciju i ne može se više restaurirati ili je to nesvrsishodno, a postaju opasnost za okolinu zbog dotrajalosti ili zbog opasnosti od požara, umesto rušenju, što se ranije praktikovalo, pristupa se demontaži pa se svi zdravi i upotrebljivi materijali odvajaju i vraćaju u ponovnu upotrebu. To mogu biti cigle, kamen, mermer, metalni delovi ili drveni – grede, talpe, daske, letve, vrata, prozori, ukrasi oko kamina, stari podovi...

Kada se očiste i klasifikuju, drveni elementi se čiste i od zaostalih metalnih delova koji mogu polomiti testere i glodalice ukoliko se ponovo obrađuju ili dorađuju. Veoma često se moraju koristiti detektori za metal da se otkriju ekseri, klinovi, šrafovi, meci, sačma i slični metalni zaostaci. Zato je drvo koje se opet vraća u upotrebu neretko znatno skuplje od nove, sveže rezane građe koja se može naći na svakom stovarištu. Treba ga demontirati, prevesti, očistiti, osušiti ako je negde upilo vlagu, pripremiti...

Koje se prednosti ovako dobijenog materijala?

Na prvom mestu tu je jedinstven patiniran izgled i specifična struktura koji se nikakvim obradama ne može postići kod novog drveta, bez obzira na razvoj tehnologije. Zatim, tu su povećana snaga, izdržljivost, trajnost i stabilnost ovog drveta budući da je već položilo test vremena. Izuzetna izdržljivost se pripisuje nezagađenom vazduhu u kome je drvo raslo do početka 20. veka.
Činjenica da je drvo ponovo vraćeno u upotrebu stabilnije od novosečenog je posledica toga što je znatno duže bilo izloženo ponekad i dramatičnim promenama vlage. Stoga se uglavnom bez ikakvih problema može koristiti i za podove koji se polažu na podno grejanje jer je već višestruko prošlo kroz značajne promene temperature i vlage.

Gde se sve koristi već upotrebljeno drvo?

obnova drvene stolarije i nameštajaobnova drvene stolarije i nameštaja
Mogućnosti su praktično neograničene. Ovako dobijenom materijalu se može promeniti namena pa se, na primer, daske koje su bile delovi zida ambara ili delovi broda mogu koristiti za pravljenje podova a bez neke specijalne obrade, osim što se mora ukrojiti spram novog prostora. Ono što je želja svih koji vraćaju u upotrebu već korišćeno drvo je da zadrže njegov jedinstveni patinirani i drevni izgled.
Stoga se tragovi vremena uglavnom ne uklanjaju sa površine drveta – na njemu se mogu videti ogrebotine, useci, zarezi, crvotočina, pukotine, rupe od eksera ili šrafova... Drvo se eventualno zaštiti ili koloristički prilagodi novom enterijeru. Montaža ovakvog poda sigurno duže traje i trebalo bi da je obavlja profesionalni podopolagač. Drvo može biti krto, može se cepati ili pucati, mogu se pojaviti zazori među daskama, ali to sve će mu samo naglasiti unikatnost i karakter.

Rekonstrukcija drvenih podovaRekonstrukcija drvenih podova
Pored podova, veoma često se drvo koje je već korišćeno
upotrebljava za pojedine arhitektonske detalje, za oblaganje u enterijeru, za tavanice sa izloženim gredama, za rustične kamine, a najčešće za nameštaj gde su mogućnosti za poigravanje najveće. Industrijski dizajneri i dizajneri nameštaja prave prava remek-dela modernog dizajna koristeći se već upotrebljenim drvetom ili odbačenim elementima.

Danas je sve više kompanija koje se bave ovom vrstom materijala, prevashodno na zapadu, ali i kod nas, i uglavnom sve imaju FSC (Forest Stewardship Council) certifikate i njihovi proizvodi se klasifikuju kao 100% reciklirani sadržaji što olakšava dobijanje LEED (Lidership in Energy and Enviromental Design) poena u različitim kategorijama u zavisnosti od projekta do projekta kad je reč o održivoj gradnji.

obnova drvenih podova od masivaobnova drvenih podova od masiva
Drvo koje se vraća ponovo u upotrebu na ovaj način zadovoljave sve ekološke standarde
. Sa druge strane, za one koji žele da svom prostoru dodaju zrno istorije, da mu dodaju elemente koji imaju svoju priču, da postignu rustičan izgled, ali i veoma moderan istovremeno, ili da svoj prostor urede u shabby chic stilu, već korišćeno drvo je najbolji mogući izbor i biće apsolutna zvezda u prostoru u koji se postavi.

Piše: Isidora Gordić

Pročitajte još:
U čemu je tolika draž parketa? Odgovora je mnogo, ali moglo bi se reći da sem nenadmašne topline i ušuškanosti koju daje prostoru, kao i činjenice da zadovoljava i najizbirl...
Sa estetske strane drvo je jedinstveno rešenje jer dozvoljava različite kombinacije sa različitim materijalama koje će uvek divno izgledati. Bilo da je u kombinaciji sa kamenom...
Brojni su razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju za drvo kao podnu oblogu – veoma je dekorativno, toplo na dodir, ima dugu tradiciju kao građevinski materijal, odlično je za z...
U Srbiji, prvenstveno Šumadiji, ne postoji nikakava velika orahova šuma ili plantaža, postoje zasadi na malim površinama ili pojedinačna samonikla stabla, ipak kvalitet, čvrs...
U 2013. godini 21 kompanija članica udruženja „Evropskih proizvođača laminatnih podova“ na svetskom tržištu je prodala 463 miliona m2 laminatnih podova proizvedenih u Evr...

Prelistajte časopis

Prelistajte časopis online

Kontakt podaci

AdresaFilipa Višnjića 17a
21000 Novi Sad

Telefon+381 (0)21.633.38.24

Emailredakcija (at) podovi.org

Pratite nas na Facebook-uPratite nas na Facebook-u

Google Plus

RSS FeedRSS Feed

Marketing press
x

Lajkujte našu FB stanicu