Materijal ODLIČNIH karakteristika opet U TRENDU
Linoleum je odlična podna obloga koja se na tržište probila sredinom prošlog veka da bi se danas vratila na velika vrata. Ova prirodna i izdržlijva podna obloga je i ekološki obnovljiva, a u upotrebi je i njen sintetički par koji često nazivamo istim imenom.
Linoleum je izumeo Englez Frederik Valton sredinom 19. veka i to kao što to često biva, sasvim slučajno. Jedne večeri je zapravo zaboravio da dobro zatvori laneno ulje koje je koristio kao razređivač, da bi zatim uočio da se na površini stvrdnulo ulje i na tom mestu se formirao gumeni sloj. Valton je pripadao obrazovanom sloju i bio je svestan skupoće i teškoća nabavljanja indijske gume koja se tada koristila i odmah je uvideo potencijal u ovom novonastalom sloju na površini ulja. Ipak, da bi laneno ulje oksidiralo do stanja tvrdoće u kome se može upotrebljavati i zameniti skupu gumu, bilo je potrebno puno vremena.
Valton je počeo svoje eksperimentisanje pokušavajući da ubrza ovaj proces, uvodeći različite hemikalije i zagrevanja. Nekoliko godina kasnije uspeo je da patentira prvi način dobijanja linoleuma. Prošao je dugi niz godina dok se nije razvio linoleum kakav je osvojio tržište sredinom prošlog veka, a zatim i onaj koji danas ponovo postaje dobar izbor za podne obloge.
Naziv linoleum već otkriva prirodu ovog materijala. Složenicu je sačinio Frederik Valton, od reči lan i ulje – linum i oleum, odnosno lanenog ulja kako je prvo i dobijen ovaj materijal. Nakon dugog niza godina od prvog patenta Valtonov rad je konačno počeo da se isplaćuje. Uspeo je da dođe do procesa proizvodnje koji rezultira materijalom koji poseduje dovoljnu izdržljivost i 1863. godine patentirao je svoj novi proizvod, ovoga puta zvanično ga nazvavši linoleumom. Osnovao je i prvu kompaniju za proizvodnju ovog materijala, počeo široko da ga reklamira i na taj način linoleum polako dobija na popularnosti. Iz Engleske je ubrzo počeo da izvozi linoluem u ostatak Evrope, pa čak i u Sjedinjene Američke Države.
Kako se razvijala proizvodnja, Valton je počeo da dobija prvu konkurenciju. Na svetskom tržištu počeli su da se razvijaju i drugi proizvođači linoleuma, od kojih su neki čak i unapredili proces proizvodnje. Nakon godina tržišne utakmice i osvajanja novih kontinenata Valton je uvideo da patentiranjem proizvoda nije patentirao i samo ime, tako da je naziv linoleum postao dostupan i svim drugim proizvođačima i do dana današnjeg je ostalo za ovaj materijal, bez obzira na razlike u njegovoj proizvodnji i različite karakteristike i finese.
Od kada je ušao u široku proizvodnju linoleum je cenjen zbog svoje izdržljivosti, trajnosti i otpornosti na vodu. Čak je i američka mornarica uvidela prednosti ovog materijala i počela na svojim borbenim brodovima brodski deking da zamenjuje specijalnim, težim linoleumom, koji je postao prepoznatljiv kao “linoleum bojnih brodova”. Iako je i britanska mornarica ubrzo usvojila ovaj materijal za svoje potrebe, zanimljivo je da je nakon “Perl Harbora” linoleum počeo da se povlači sa brodova jer je ustanovljeno da je isuviše zapaljiv za ove vojne potrebe. Istovremeno sa otkrićem linoleuma u vojnoj industriji otkrili su ga i umetnici. Tako je u Nemačkoj razvijena linorez tehnika, kojom su se služila mnoga velika imena slikarstva, od Matiza do Pikasa.
Linoleum je potpuno prirodna podna obloga koja je biorazgradiva. Proizvodi se od lanenog ulja, borove smole, plute, drveta, različitih pigmenata i krede. Upravo zbog tih ekoloških svojstva linoleum ponovo biva prepoznat kao veoma vredan materijal. Takođe, ovaj prirodni materijal je antistatičan, antialergijski i antibakterijski i čak ni prilikom njegove proizvodnje ne dolazi do pojave nikakvih toksičnih materija, niti bilo kakvih procesa štetnih po čoveka ili po prirodu. Štaviše može biti i koristan za ljude sa respiratornim smetnjama, zbog isparenja borove smole.
Ovaj pod je čest izbor za prostorije u kojima se duže stoji, zbog svojih svojstava, odnosno udobnosti i amortizacije pritiska na zglobove. Takođe, često se koristi i u prostorijama gde borave deca ili se hoda bosim nogama, ne samo zbog antialergijskih, antistatičkih i antibakterijskih svojstava, već i zato što je veoma prijatna, topla i udobna podloga. Lak je za održavanje, nema nikakvih fuga niti procepa u kojima se može zadržavati prljavština, prašina i slično i dugotrajan je, a naročito ako se pravilno održava. Dobar je zvučan i toplotni izolator, što je još jedna prednost kod prostorija u kojima boravi veća količina ljudi, a zahvalan je i za korišćenje jer dolazi u velikom izboru dizajna.
Danas se linoleum uglavnom isporučuje u rolnama ili pločama koje su sastavljene od dva sloja, gornji je linoleum, a donji presovana pluta. Može se stavljati na razne podloge, dokle god su ravne. Ivice je potrebno iseći jer se linoleum vremenom širi. Njegovi nedostaci dolaze do izražaja u prostorijama u kojima ima vlage jer se usled povećane vlage vremenom uzdiše, naduvava, trune i ljušti i zato nije pogodan za kupatila ili druge prostore gde je veća količina vlage.
Početkom 20. veka pojavljuje se vinilna, odnosno PVC obloga koja veoma liči na linoleum, ali je povoljnija i manje zapaljiva. Ubrzo uzima primat i danas se kod nas često i ova PVC obloga naziva linoleumom. Razlika je naravno u tome što je linoleum potpuno prirodna obloga, dok PVC nije. Sintetički materijal se izrađuje od izvora koji nisu obnovljivi, kao što su petroleum i prirodni gas i može ispuštati i toksične gasove kada gori. Ove vinilne obloge su sve do 80ih godina prošlog veka čak sadržale i veliki procenat azbesta. To je prepoznato kao štetno i vremenom je regulisano, a ovaj sintetički parnjak linoleumu je i dalje u širokoj upotrebi, kao povoljniji izbor.
Važno je kod linoleuma još naglasiti da je njegov poprečni presek uniforman što znači da se ovaj materijal može habati sve dok se ne pohaba do jutane osnove. Za razliku od sintetičkog parnjaka, vinila, linoleum je otporan i na žar cigarete.
Postavljanje linoleuma vrši se istim principom kao i kod vinil obloga. Neophodna je priprema poda do idealno ravne i glatke površine, zatim sledi lepljenje ukrojenog linoleuma disperzivnim lepilom za linoleum. Spojevi se vare na toplo, trakama za varenje u boji ili dezenu linoleuma, tako da su sastavi gotovo nevidljivi, a treba imati na umu da se ista traka može koristiti i za popravljanje dubljih ogrebotina nastalih nepažnjom. Važno je obratiti pažnju i da nije poželjno postavljati linoleum ako je temperatura prostorije i poda ispod 20 stepeni, jer je tada teško njime manipulisati zbog njegove strukture i najbolje je da barem 24 sata prethodno stoji u prostoriji u kojoj će biti postavljan.
