Priroda na dohvat ruke
Vreme kome pripadamo je vreme globalnog življenja i stanovanja. Zahvaljujući modernim tehnologijama sa lakoćom savladavamo ogromne razdaljine putujući kroz realni ili virtuelni prostor za kratko vreme. Za putovanja koja su našim precima trajala mesecima, nama su potrebni sati. Za poruke koje su njima putovale danima, nama danas trebaju sekunde. Za količinu informacija kojom bivamo zatrpani u toku samo jednog dana, našim precima je pre nešto više od sto godina trebao ceo život da ih prikupe.
Jasno je da razmena informacija nikada nije bila brža. To se nesumnjivo odrazilo na sve segmente života i poslovanja. Nekada smo kaskali za svetom decenijama čekajući da tehničko-tehnološke novine stignu i do nas. Danas ih neki od naših sjajnih inovatora među prvima u svetu koriste. (Podsetimo, pre izvesnog vremena smo upravo na stranicama ovog lista pisali o arhitekti Ireni Kilibardi iz Beograda, koja je među prvima počela da koristi OLED tehnologiju u dizajnu i da je kombinuje sa kompozitnim materijalom korianom. Od tada skuplja nagrade na svetskoj sceni.)
Izvesno je, dakle, da novi materijali pokoravaju svet osvajajući najpre naše mikrosvetove – od oblačenja i pripreme hrane preko stanovanja, najšire shvaćenog, pa do poslovanja i putovanja. Pomenimo samo neke: rau-fipro se iz vazduhoplovne industrije i formule 1 preselio u građevinarstvo i od njega se danas pravi najkvalitetnija stolarija sertifikovana i za pasivne kuće; kerok i granmatriks pružaju, ranije neslućena, rešenja u kuhinjama i, uopšte, u enterijeru, kao i već pomenuti korian; vlaknaste ploče velike i srednje gustine (HDF i MDF) su našle svoju primenu u podovima i pločastim materijalima za najrazličitije namene; o multifunkcionalnosti PVC-a ne treba trošiti reči; WPC ili drvo-plastični kompozit ubrzano osvaja teritoriju podnih obloga za spoljnu upotrebu, kao i PVC i aluminijum. Na sceni su i najrazličitiji drugi kompozitni materijali… Ali se možda baš ovde vredi zapitati – a šta se dogodilo sa dobrim, starim drvetom i gde je njegovo mesto danas?
Njegova svojstva su nam dobro poznata, znamo mu vrline i mane. Ipak je to jedan od najstarijih materijala. Prva ljudska izgrađena staništa su najverovatnije i bila od drveta, a posle se drvo kombinovalo sa kamenom i u tom dvojstvu je na različite načine trajalo u građevinarstvu do danas. Teško je danas utvrditi da li je prva čvrsta podna obloga kojom su naši preci zamenili pod od nabijene zemlje bio kamen ili drvo, ali znamo da su obe opstale do naših dana. Ono što deluje logično je da je zbog svoje relativno male specifične gustine i težine u poređenju s kamenom, drvo korišćeno za podove u prvim objektima koji su imali galerije i spratove, bivajući istovremeno i deo noseće konstrukcije.
No, da li je drvo danas passé?
Kao i na drugim materijalima, radilo se i na unapređivanju svojstava drveta. Tako smo dobili termički obrađeno drvo kome su promenjena i poboljšana hemijska svojstva i boja zahvaljujući izlaganju visokoj temperaturi, istina, na uštrb nekih mehaničkih svojstava. Najvažnije osobine termo-tretiranog drveta su smanjena upojnost vode i truljenja. Zatim je tu i acetilacija, kojom se takođe utiče na dimenzijsku stabilnost i otpornost na truljenje, a za razliku od termičke obrade, zadržava se i čvrstina i savitljivost.
Kako su nanotehnologije deo našeg svakodnevnog života i u drugim oblastima, primenjene su i na premaze za zaštitu drveta čime se značajno podigla otpornost na abraziju. Drvo je ono staro, a ipak bolje. Stoga je i dalje poželjno i za izradu drvenih fasada pomoću kojih kuća diše, kao i podnih obloga za spoljnu upotrebu, te vrhunske stolarije.
Pojedini proizvođači pločastih materijala pronašli su, čak, načine da proizvedu prosvetljeno drvo ili drvo koje propušta prirodnu i veštačku svetlost koristeći optička vlakna ili suptilno ga kombinujući sa drugim materijalima, čime mu je data sasvim nova dimenzija u uređenju enterijera. Termička obrada drveta dala je jedan sasvim novi spektar prirodnih, toplih boja enterijeru.
Globalizacija tržišta uticala je na to da se pored autohtonih evropskih vrsta drveta kao što su hrast, bukva, jasen, javor, grab, jova, breza, trešnja, orah, na našem tržištu sada mogu dobiti i brojne egzotične vrste drveta o čijem postojanju, bar kada je o nekima od njih reč, nismo ni slutili: tik, kempas, paduk, merbau, jatoba, venge, tali, sukupira, afromorsija, ipe/lapačo, dusi, sapeli, pinkado, palisander, iroko, bambus, američki orah i trešnja, itd. Paleta je postala raskošna: od belih do crnih, od posve svetlih preko zlatno žutih do boje crne čokolade i svih nijansi crvene.
Italijanski i sve popularniji skandinavski dizajneri svoje najbolje i najpopularnije komade nameštaja i dalje izrađuju od masivnog drveta okrećući se kako autohtonim, evropskim, tako i egzotičnim vrstama, neretko u kombinaciji sa prirodnom kožom, ali i drugim prirodnim materijalima.
Da završimo s podovima. Ako ostavimo tradicionalne kamene, mermerne i keramičke obloge po strani, ponuda je bogata i konkurencija prilično velika. Laminati ili laminatni podovi su uistinu svojevremeno napravili pravu revoluciju svojom pojavom na tržištu, naročito u sferi komercijalnih podova jer su doneli mnoštvo novih opcija u vizuelnom pogledu u enterijer, budući da su dekori u kojima se izrađuju bivali sve maštovitiji, ali uglavnom inspirisani drvetom, čija je cena znatno viša. Danas taj segment sve više preuzimaju luksuzne vinil ploče (LVT) koje su za klasu i više bolje od njih kako svojim performansama i širinom primene, tako i izgledom. Tu su i PVC i gumene podne obloge koje imaju primat u specijalizovanim institucijama, poput škola ili bolnica. Od skora su na sceni i ekološki podovi od reciklirane kože, bambusa, sisala, plute… koje enterijerima dodaju notu ekstravagancije.
Ipak, i dalje se u najlepše i najekskluzivnije enterijere polažu parketi – od najklasičnijeg, složenog u „riblju kost“, do velikih, monumentalnih formata, preko luksuznih sa intarzijama, premda se parket u formi u kojoj ga poznajemo danas, pojavio u sad već davnom 17. veku u Francuskoj. Dok je klasičan parket verovatno bio (a po svoj prilici i ostao) najrasprostranjenija podna obloga na prostoru bivše SFRJ. Izrađuju se sa različitim završnim obradama – bajcovani, beljeni, dimljeni, crno prani, brušeni, četkani, ručno hoblovani, lakirani, voskirani, uljeni… A sve češće se za podove koristi i drvo kome je promenjena namena (eng. reclaimed wood), drvo uzeto iz starih ambara, vajata, kačara, sanduka, pružnih pragova, drvo sa patinom na kome je svaka ogrebotina jedna priča.
Svejedno je da li je reč o dvoslojnim, višeslojnim ili masivnim parketima, da li su položeni na podno grejanje ili plivajući, oni su i dalje podloga broj jedan koja diže vrednost svakoj nekretnini. Zašto?
Zato što nijedna druga podna obloga ne može pružati takvu direktnu vezu sa prirodom kao što je to ona koju ostvarujemo kad bosim stopalom stupimo na četkano drvo i osetimo mu svaki god i svaku ćeliju; zato što nijedna druga podloga nije toliko jedinstvena i neponovljiva, topla na dodir, a opet trajna uprkos neumitnoj konačnosti; i zato što nijedna druga podloga ne stari tako lepo kao drvo. Prirodne promene na drvetu u boji i sitne ogrebotine koje mu daju patinu dodaju mu karakter i dodatnu vrednost. Drvo stari kao lepa žena. Krasi ga svevremena elegancija koja pristaje svakom enterijeru. Istovremeno je i tradicionalno i moderno, konzervativno i inovativno, prefinjeno i sirovo, baš kao i vreme u kome živimo.
I da odgovorimo na pitanje iz naslova ovog teksta: gde je drvo u enterijeru danas? U njegovom centru, tamo gde i treba da bude.
Piše: Isidora Gordić
